Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Papuu Novu Gvineju. Potrebna dokumenta: Popunjen obrazac www.pnghighcomm.org.uk/files/9613/8079/7057/Application_for_entry_permit_form_new_savable_02Oct2013.pdf
pasoš sa rokom važnosti još najmanje 6 meseci,
fotokopija strane sa podacima,
izvod sa računa,
potvrda o povratnoj karti (moze rezervacija za izdavanje vize al za ulazak u zemlju obavezno imati povratnu kartu),
fotografija koja se lepi na obrazac.
Bezbednosna situacija
Preporučuje se visoka doza opreznosti pri putovanju u Papua Novu Gvineju, zbog velike stope kriminala, uključujući i organizovani kriminal, posebno u prestonici Port Morezbi i drugim gradovima provincije Hajland, kao i van urbanih naselja. Strani posetioci su posebno ugroženi usled niza zabeleženih slučajeva fizičkog nasilja, oružanog otimanja vozila i imovine. Česte su pojave etničkih sukoba, koje mogu prerasti u opšte nemire u širim područjima.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Pored rasprostranjene tuberkuloze i malarije, u Papui Novoj Gvineji su registrovani Zika virus i druge bolesti koje prenose komarci, kao i visoka stopa HIV pozitivnih osoba.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
U Papui Novoj Gvineji postoje aktivni vulkani. Erupcije se javljaju posebno oko mesta Rabol, Bugenvil, Vest Nju Britan i ostrva Manam, a 4. januara 2018. godine aktivirao se i vulkan na ostrvu Kadovar, kod Vevaka. Pepeo od vulkana u regionu Rabol povremen
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Papuu Novu Gvineju pokriva ambasada Republike Srbije u Australiji.
Ambasador: Miroljub Petrović
Adresa: 4 Bulwara Close O'Malley, ACT 2606 Kanbera, Australija
Broj telefona: +61 (2) 6290-2630, + 61 (2) 6290-2948
Broj faksa: +61 (2) 6290-2631
Ambasada države Papua Nova Gvineja u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Papue Nove Gvineje u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Papua Nova Gvineja je treća po veličini ostrvska država na svetu, posle Indonezije i Madagaskara. Zauzima istočnu polovinu ostrva Nova Gvineja i okolna ostrva u zapadnom delu Tihog okeana.
Papua Nova Gvineja ima jednu od najvećih raznolikosti jezika na svetu, sa oko 850 jezika u upotrebi. Većina jezika pripada porodici papuanskih jezika, koja nema veze sa drugim jezičkim porodicama. Službeni jezici su engleski, tok pisin (pidžin engleski) i hiri motu (pidžin motu).
Papua Nova Gvineja je dom mnogim endemičnim vrstama biljaka i životinja, kao što su ptice raja, kenguri drvećari, kasuari, dugongi i krokodili slatkovodni. Takođe ima bogatu floru, sa oko 15.000 vrsta biljaka, uključujući palme, pandanuse, krušno drvo i kamforovac.
Papua Nova Gvineja je poznata po svojoj bogatoj i raznovrsnoj kulturi, koja obuhvata hiljade različitih etničkih grupa i tradicija. Neki od kulturnih običaja uključuju ritualno tetoviranje, ukrašavanje lica i tela perjem i bojama, izradu maski i skulptura od drveta i gline, plesove i pevanje.
Papua Nova Gvineja je jedna od retkih zemalja na svetu koja ima večni sneg na svojim planinskim vrhovima. Najviši vrh je Jaya (pre Carstensz), koji se nalazi u gori Maoke na zapadnom delu ostrva. Visok je 5030 metara i deo je indonezijske teritorije.
Prvi naseljenici su stigli na ostrva pre oko 60.000 godina iz jugoistočne Azije. Arheološki ostaci otkrivaju tragove intenzivne poljoprivrede stare oko 7000 godina. Španci i Portugalci su doprli do ostrva u prvoj polovini 16. veka i dali im imena Papua po malajskoj reči za osobitu kosu Melanežana i Nova Gvineja smatrajući domoroce sličnima stanovnicima afričke Gvineje.
Ostrva su detaljnije istražena i kolonizovana tek pred kraj 19. veka, kad je južnu polovinu današnje Papue Nove Gvineje zauzela Velika Britanija, a severnu Nemačka . Tokom prvog svetskog rata Australija, kojoj je 1902. preneseno upravljanje Britanskom Novom Gvinejom zauzela je i nemačku koloniju, ali ih nije formalno ujedinila sve do 1946. Evropljani su prvi put stupili u neke delove unutrašnjosti Nove Gvineje tek u 30-im godinama 20. veka, otkrivši brojne nove etničke i jezičke grupe.
Posle Drugog svetskog rata Australija je nastavila da upravlja zemljom pod mandatom Ujedinjenih nacija, a 1973.godine je data unutrašnja samouprava, a 1975. godine je proglašena nezavisna država Papua Nova Gvineja. Iste godine je usvojen i novi ustav zemlje. Od tada, zemlja je imala više promena vlada, nekih separatističkih pokreta (najozbiljniji na ostrvu Bougainville) i nekoliko prirodnih katastrofa.
Papua Nova Gvineja se nalazi na severnom kraju australijske ploče, na dodiru sa pacifičkom pločom. Sastoji se od tri prirodne regije: središnje gore, primorske gore i primorske nizije. Klima je monsunska, u nižim delovima tropska, u višima umerena, a u najvišima hladna. Zemlja se graniči sa Indonezijom na zapadu i Australijom na jugu. Ima izlaz na Tihi okean na severu i na Koralno more na istoku.